27.08.2006., nedjelja

Kapama sa spanaćem Od kako smo zaplovili sve redje nalazim za ovaj blog, ali dobra vest je da je na yahtici otvorena kuhinja, a tamo sam chef, tako da kad ogladnite znate gde treba otici. A za danas, nedeljni rucak: Kapama sa spanaćem Jagnjeća, naravno. Stari recept, poreklom sa Kosova, jednostavno se priprema i idealan je za izgradnju samopouzdanja u kuhinji, jer, čak i da ne ispratite 100% recept, jelo ne može da ispadne loše. Za dve osobe potrebna je veća glavica crnog luka, 300-400gr. jagnjetine, isto toliko spanaća, malo ulja, mlevene slatke paprike, biber, lorber, ruzmarin... Sitno isečen luk dinstati sa jagnjetinom isečenom na manje komade, posoliti i dodati list lorbera i ruzmarin. Povremeno dolivati vodu dok meso ne omekša (oko 45 min. na umerenoj vatri); a kada omekša dodati papriku, naliti vodom, pobiberiti i posvetiti se spanaću (sada je trenutak da uključite rernu da se zagreje na 220 stepeni). Očišćen, opran i sasvim krupno isečen spanać preliti vrelom vodom, ocediti i dodati jagnjetini, sve izmešati i skinuti sa ringle. Zapeći u rerni 15 minuta. Obavezan prilog je kiselo mleko (ovčije po mogućstvu), a ja još predlažem kupus salatu i domaću lepinju. I vino - Kratošija ili Vranac će ići super uz ovo jelo. Et(n)o, prijatno ;)

- 15:11 - Komentari (0) - Isprintaj - #

24.07.2006., ponedjeljak

Kuu vanje Organizam me naterala na razmisljanje svojim postom ood pre par dana u kome se prozivaju svi skorojevici sa isfoliranim pristupom hrani (izmedju ostalih). Cinjenica je da je gastronomija postala in tema. A u Beogradu, najvecem mediokritetilistu na svetu, to, zamisljam, izgleda veoma gadno. Stoga, pre nego sto predjem na glavnu temu posta iznosim par stavova vezanih za klopu. Treba ozbiljno da se zabrines za sebe ukoliko: - platis salatu u nekom in restoranu 500+ dinara - pre par godina nisi znao imena 50% hrane kojom se danas hranis - ne jedes vise pasulj - mislis da pre Jamie Olivera kuvari nisu umeli da kuvaju - posecujes in restorane, uopste OK, tema danasnjeg posta je kuvanje, ku vanje, qvanje... znate na sta mislim, kuvana govedina (teletina ako ima se, moze se...) i pored kuvano povrce (krompir, sargarepa, moze i celer...). I sve to sa - naravno - renom. Mmmmljac. Juce sam kuvao pravu pravcatu supu, onu sto kuvaju keve (da li je ovo nagovestaj krize moje seksualnosti?), onu sto se kuva satima i jedina zasluzuje da se nazove supom. Sve sa govedinom, naravno. Na pocetku, zna se, luk se przi na ringli, da zagori (uh kakav je to miris)... rizikovao sam paljenje protivpozarnog alarma, ali je zato supa imala pravu boju i ukus koji se ne da opisati u par recenica. Licno ne solim supu pre nego sto je gotova, cini mi se da je povrce mnogo ukusnije ako se kuva u neslanoj vodi. Persun, kada je sve gotovo, svez, da felsira ukus. A posle supe, spektakl. Ku vanje! Od rena sos: rastopis malo putera, dodas kasikicu brasna, proprzis 15tak sec., nalijes malo supe (jedan deci, bez testenine i povrca, naravno) i isto toliko mleka; mesas lepo minut-dva, dodas rena po ukusu (i u zavisnosti od jacine) da ti sos bude potaman, jos malo mesas i eto! Ludilo. Uz ovo, ko sta voli: moze pivo, ali ja volim vise vino, neko crno pa da se gali. Ako je na slavi (svadbi) mozda neko pije i spricer uz ovo (u iscekivanju sarme i pecenja). U svakoj kombinaciji pun pogodak. Prolaze godine, probao sam trista cuda, a ovo jelo drzi neprikosnoveno prvo mesto na mojoj listi omiljene klope. Bar kada su home-made varijante u pitanju. Ipak, retko ko ce spremati teletinu ispod saca na gajbi. slikica preuzeta sa neta

- 10:43 - Komentari (9) - Isprintaj - #

22.07.2006., subota

Blueberry muffins Blueberry muffins. Brasno (100gr)+prasak za pecivo(mala kasika)+secer(velika kasika)+malo soli(prstohvat): pomesati. U takvu masu umesiti 50gr putera isecenog na kockice od 0.5cm (mikserom za testo ili zicom za mucenje). Napraviti rupu u sredini testa. Umutiti dobro jedno jaje dodati 125ml. mleka. Mleko i jaje sipati u testo. Zamesati. Dodati borovnice (ako su sveze obloziti ih brasnom da ne iskrvare). Zagrejati rernu na 200C. Sipato smesu u pleh za mafine (do 2/3 visine). Peci 15-20 minuta (do zlatno braon boje). Eto.

- 12:26 - Komentari (0) - Isprintaj - #

17.07.2006., ponedjeljak

Blueberry cheesecake Pre par dana smo bili na pikniku i pored spremanja povrca na rostilju ideja je bila da se naberu borovnice i da se isto vece sprema blueberry cheesecake. Super je fora pronaci hranu u prirodi, a borovnica je pravi sampion kada su hranljiva svojstva u pitanju, tako da je ovaj put u pitanju bio pravi spoj lepog i korisnog. Za nepun sat vremena nabrao sam oko 300 gr. borovnica, sto je bilo vise nego dovoljno. Recept jeste malko zahtevniji, ali je rezultat, ukoliko ga dosledno sledite, spektakularan. Eto, to se kuvalo/spremalo za vikend (klik na sliku ili ovde za fotografije).

- 15:02 - Komentari (4) - Isprintaj - #

13.07.2006., četvrtak

Grilling me softly Leto je, salatice se mesaju, krastavci se druze sa paradajizom, paprikom i lukom. Zelena salata se sirceti (postoji li, uopste, ovaj glagol), kidaju se persun, bosiljak i korijander. Ipak, ovde na severu nije tako vruce, pa se, s'vremena na vreme, javi potreba da se pregrize i nesto konkretnije, nesto socno, sa rostilja po mogucstvu. Ako ste u fazonu da ostanete dosledni laganoj hrani, ako postite, ako ste vegan ili jednostavno ako volite da probate razne stvari predlazem: povrce na rostilju (ili, barem, gril-tiganju). Krajnje jednostavno, iznenadjujuce ukusno, jeftino, relativno zdravo. Tesko je izabrati najboljih 5 povrcki za rostiljanje, sve je tako dobro. Nastavak, lista i jos ponesto...

- 11:41 - Komentari (5) - Isprintaj - #

10.07.2006., ponedjeljak

Gost post - Sto gurman treba probati ŠTO GURMAN TREBA PROBATI Lista Obaveznih Iskustava Svakog Ljubitelja Hrane Toliko toga za probati, a tako malo vremena. Ipak, postoje neke stvari za koje jednostavno moramo naći vremena, ako ne odmah, u svakom slučaju prije no što napustimo ovaj svijet. Najpoznatiji engleski kuhari i kritičari restorana nedavno su sastavili listu 50 stvari koje su ih oduševile i koje smatraju nezaobilaznim iskustvima svakog ljubitelja dobre spize. Ovisno koliko vam je vremena ostalo, možete pokušati staviti kvačice na svih pedeset, ipak, mi smo izdvojili neke od njih kao doista 'obavezne'. Ako do sada niste nikada sami raskomadali pile, vrijeme je da se u to upustite barem jedanput, kao i da skuhate i pojedete tek sneseno jaje. Na vrhu liste Tima Atkina, Observerova urednika koji piše o vinima, je vođenje ljubavi u vinogradu. I to ne bilo kojem – on predlaže svih pet najboljih bordoških: od Chateau Lafite-Rothschilda do Chateau Margauxa. Također morate: polizati sladoled na Siciliji, otvoriti i progutati svježu kamenicu, naručiti Bellini u Harry's Baru u Veneciji, pojesti hot dog na Coney Islandu u New Yorku, probati tek ubrane prve šparoge, udisati aromu bijelih tartufa, igrati ruski rulet kušajući japansku vrlo otrovnu ribu -fugu, naručiti Sacher tortu u Beču, čistiti mladi grašak iz mahuna, stajati u redu u fish&chips dućanu u Engleskoj, ustati rano kako biste otišli na tržnicu, uloviti vlastitu večeru, jesti u restoranu Pierrea Gaignairea u Parizu, ispeći vlastiti kruh, najesti se kavijara i to onog najboljeg, pomusti kravu....Ipak, posljednja preporuka na ovoj hedonističkoj listi stvari koje svakako morate probati jednom u životu je, vjerovali ili ne, postiti. Ana Ugarković podelila sa nama Espadrila (tekst je preuzet iz stampe, ukoliko se ne varam)

- 15:59 - Komentari (7) - Isprintaj - #

19.06.2006., ponedjeljak

Gos Post: Od Njive do Trpeze Dakle, moram da priznam da mi je, eto došla inspiracija, da iako, trenutno kuvam špagete sa sosom od pavlake, paradajza, pečuraka i špargle, napišem recept za ništa manje, nego KAPAMU! Inače, omiljeno jelo Karadžića. Vuka, razume se. Sad, inspiracija mi nije baš došla sasvim slučajno. Mala polemika (vidiovogoreštivo) oko "pita, kupusa, pasulja i proje", a i razgovori sa nekim mojim prijateljima čiji argumenti tipa pusti-sad-TE-recepte-znaš-ti-da-zgotoviš-nešto-domatje, su mi baš dali povoda da se setim jednog jela koje puno volim, ali koga ne jedem često. Znači, lirski uvod bližio se kraju, dok nije došao do same suštine: za ovo jelo potrebno vam je 1,5 kila fine jagnjetine. To "fine jagnjetine" znači da ne potrebujete ništa ravničarsko, jer tamo jagnje ne uspeva dobro. Ono raste, deblja se, ali uzalud. Svu svoju energiju gura u narastanje repa, a ostalo nikako. Ovom prilikom ćemo priču o tome kako od mame, preko slame, zelenog pašnjaka, poludivljeg čobanina i njegovog iskonski pokvarenog najboljeg prijatelja, jagnje dodje baš do vas, preskočiti. Znači, vi želite jagnjeći, ’teo bi da kažem bez koske, al’ - nema, jer mesar kod nas voli da uvali i koščurdu. Znači jagnjeći but sa sve koskom, i gledajte pažljivo kad kupujete. Butić ne bi trebo’ da bude mastan! Ako nije mastan (mnogo volim ovo slovo "T") onda je velika verovtanoća da vlasnik butića nije bio iz ravnice. Ako je mastan, bež’te glavom bez obzira-zaboravite na kapamu. Takodje, butić bi trebalo da bude rozikaste boje, nikako crvene, jer ako je crvene, vlasnik istog je protrčao dosta za vreme svog podučakog života, a to će se odraziti na kakvoću vašeg jastija. I na kraju, znam kupovina mesa nije nauku, kažu neki - ali nisu u pravu, gledajet da butić nije butić od pleistocenoskog mamuta, jendostavno obratite pažnju na veličinu, jer u ovom sportu je pravilo - što manje to bolje. Zamolite vašeg cenjenog kasapina da vam, ukoliko sami ne znate, ispangluje (odkosti) but. Kasapinu nikako ne dajte kosku da zadrži, jer će pored vašeg butića da vam obavezno proda i bele džigerice, močda srce, a možda i glavu živinčeta kome je pripadao i but. Od koske u pitanju i ostalogštovam kasapin uvali, ispašće uz malo truda dobra čorba. Potrebno vam je još i 750 gr lepog crnog luka, 5-6 bucmastih čenova belog luka, veza mladog luka, list-dva lorbera i pavlaka kisela. Isecite meso na lepe kocke srednje veličine, poslite i pobiberite i stavite u frižider da sdtoji tako dva sata. Za to vreme iseckajte na rebarca crni luka, pa ga na ulju prodinstajte. Luk bi trebalo na kraju dinstanja, uz dolivanje vode da bude kašast i zlatkaste boje. Zatim izdinstajte u tome i sitno iseckanu vezu mladog luka, beli luka izgnječen, pa dodajte i biber. U drugoj jednoj fnoj šerpenji, blanširajte vaš spanać. Nikako blitvu, nikako zelje, jer mora biti spanać, za pravi ukus. Blitva i zelje menjaju ukus dragoj kapami, i onda ona ne liči ni našta. Blanširanje je jednostavno, a potrebno je da vam provri voda u šerpi i onda u nju da spustite spanać koji ste prethodno očistili. To verovatno neće moći odjednom, nego iz nekoliko puta. Spanać bi trebalo da u kupićoj vodi provede ne više od 5 minuta, da vene i vene, dok ne svene. Svenuli spanać dbro icedite u djevdjiru. Na prodinstani luka, sada dodajte vaše kocke jagnjetine. Dodajte i lorberov lista-dva, ali nemojte dodavati so, jer to može da rezultuje u stvrdnjavanju mesa, i onda ste džabe lepo birali fini komad, i neizbežnos se svadjali sa vašim kasapom. Meso bi trebalo da se uz dodavanje vode ili recimo govedjeg bujona i povremeno mešanje, krčka jedno dva sata na laganoj vatri, odnosno dok ne odmekne. Sa ovim nemojte da žurite, a za miris takodje nemojte da brinete. Do sada će vam cela kujna, ako ne i cela kuća mirisati iskonskim mirisom dinstana luka i ovce, a ne zamamnim lahorom zelene tikvice. Kad se cela stavr udinstala dodajte minimum 0.5 litara kisele pavlake, a može i više. Ukoliko vam se učini da je kapama gusta, a ona mora da se jede s’ kašiku, dodajte mleka, nikako vode. Ima onih koji dodaju mleko umesto pavlake, što je isto fino. Kada vaše jelce baci koji ključ dodajte i soli po želji, pa izvadite lorberovo lišće. To bi bilo to, samo što po mom uverenju, kapama sada treba da odleži minimum 24 sata do jedenja. Dakle, pustite je da se laganao ohladi, pa je stavi te u frižider i u njojzi uživajte sutra. I to nikako sami. Uz ovo je potrebno i neko vino. Da ne gnjavim više, pošto ću od srbske tastature da dobijem onaj sindrom što se dobija od mnogo kucanja, ja uz ovo nikad ne unam šta da pijem. Da li belo ili možebiti, roze! Ja volim ovo drugo i ovom prilikom preporučujem un petit Côtes du Rhône ili neki domaći )bilo koji osim Navipovog ili nedajBože, onog što ga mulja Aleksandrović iz Župe, a zove ga imenom koje već miriše tragedijom "Varijant"). Ja bih taj zlosrećni varijant zabranio. Moš’te misliti, roze pa sa ukusom ružinih latica! Drama i tragedija! Nepotrebno je reći, VEŠTAČKIM ukusom ružinh latica. I ukus i miris me neodoljivo podsećaju na onaj prastari i možda ipak, ishodni parfum, imenitu "Bugarsku ružu". Dakle, taj otrov, molim vas lepo, nemojte da pijete ni uz kapamu ni uz šta drugo! Zec Sesirdzija

- 10:04 - Komentari (4) - Isprintaj - #

08.06.2006., četvrtak

I posle paste - pasta Prethodnih dana bio sam na kracem odmoru na jugu. Dole se malo odmaralo, pilo i krkalo. A na pauzi za rucak, opet voznja kuci, jednostavna pasta sa sosom od Roquefort sira, pavlake, i svezeg celera. Toliko je brzo i jednostavno da prosto nema smisla objasnjavati nacin pripreme. Ipak: 1. obariti pastu 2. istopiti malo sira na maslacu, dodati malo pavlake; kada sve prokljuca skinuti sa vatre 3. zaciniti pastu po zelji (biber, paprika, bosiljak, majcina dusica, origano, k'o sta voli...) preliti sosom 4. dodati celer iseckan na sitne stapice 5. uzivati

- 00:18 - Komentari (11) - Isprintaj - #

30.05.2006., utorak

Pasta dana - Fettuccine Zucchini OK, urednici su obrisali blog sa porukama mrznje, vracamo se lepim stvarima. Ovih dana sprovodim svojevrstan eksperiment. Naime, pauza za rucak ovde traje od 12.00-12.45h,a uobicajen rucak u nekom od restorana koji imaju dnevni meni (obrok dana po znatno nizoj ceni) ne retko ne zadovoljava kvalitetom, a cena (iako snizena) nije zanemarljiva. Elem, kako posle posla ionako sledi "glavni" obrok dana, jednostavno je previse dva puta jesti full obrok, meni bar. E, sada rec, dve o eksperimentu. Eksperiment - doci kuci na pauzi za rucak, spremiti obrok za 12-15minuta, rucati i vratiti se u firmu. Znam da sada velika vecina vas misli nesto tipa: 12-15minuta? E, Kiko, ukenja ga! Ali, ne, stojim iza svake reci, 12-15minuta. OK, posto sam utvrdio vremenska ogranicenja, logicno je da je najcesci izbor salata od svezeg ili kratko barenog povrca, ili neka pasta. Medjutim, to je i dalje toliko sirok teren da mogucnost da vam klopa dosadi prakticno ne postoji. Pod uslovom da se u procesu pripreme klope zabavljate i isprobavate razne kombinacije - to je, ipak, samo vas rucak. Postoji jedna izreka, koju sam cuo od majka Gordane (pozdravi i ovacije), da dobra klopa pamti odakle je dosla. Znaci, nista duboko zamrznuto, konzervirano, ili pak kuvano 12 sati nece se setiti odakle je stiglo. Tu se moja koncepcija "brzog rucka" uklapa savrseno. Sveze povrce, svezi zacini, maslinovo (laneno, suncokretovo) ulje iskljucivo cedjeno na hladno (presu), zrnevlje, klice, sveza pasta, sirevi... Danas sam klopao Fettuccine Zucchini. OK, mozda nije bas neki super fensi recept za Fettuccine Zucchini, ali zvuci super kada izgovorim: Fettuccine Zucchini, a i sigurno je prilicno zdrav nacin da pripremite svoju pastu. Za pripremu danasnje klope bilo je potrebno cirka 8minuta i za 1 osobu: 100gr sveze paste (Fettuccine), 1 tikvica (zucchini), 2 veca sampinjona (jebemliga u gramima), 12 prevlacenja preko rendaljke parmezana, prstohvat soli, malo bibera, malo ljute (chilli) papricice, nekoliko listova bosiljka (bolje svez, ako nema moze i susen) i dobro prelivanje nerafinisanim maslinovim uljem (olive oil). Da nisam morao da se vratim na posao, tu bi bila i jedna jaka glavica belog luka. Caka je da kada voda (litar i po vode koju posolite pre kljucanja, a moze i malo ulja, obzirom da je pasta sveza; za susenu pastu ne treba dodavati ulje!) provri ubacite seckane sampinjone i tikvicu, a nakon 2 minuta ubacite Fettuccine. Svezoj testenini bice potrebno oko 3 minuta. Sve u cediljku, pa u tanjir. Preko malo soli, papricice, bibera (sve po ukusu), bosiljak (sitno seckani beli luk, ako necete pricati sa ljudima par sati), narendati parmezan i preliti uljem. Et voila! Naravno ukoliko se ne vracate na posao uz ovo ide odlicno jedna casa (ali, samo jedna!) nekog laganog crnog vina, mozda neki Merlot ili sl., neopterecen aromama hrastovine, zacina i sl. Prijatno.

- 13:03 - Komentari (12) - Isprintaj - #

18.05.2006., četvrtak

Pismo urednistvu blog.hr Postovani, Koristim usluge Vaseg servisa vec skoro godinu dana. U tih godinu dana objavio sam vise desetina postova, dobio stotine komentara i na taj nacin doprineo rastu blog.hr portala. Zato sam se pre par minuta jako razocarao kada sam na blogrollu video blog koji nosi ime ubi srbe. OK, kapiram da nije moguce kontrolisati sadrzaj svih blogova i da se ponekad provuce i sejanje mrznje i fasistickih poruka kroz postove. Ali tolerisati blog koji nosi naziv ubi srbe je nesto sasvim drugo! Pisem Vam ovu poruku u nadi da to jednostavno niste primetili i da cete ukinuti taj blog nalog. Ja privremeno, u znak protesta, prekidam sa objavljivanjem postova na Vasem portalu dok se ovaj slucaj ne razresi. Ovaj mail objavljujem kao moj poslednji post na blog.hr dok ne zauzmete jasan stav po ovom pitanju. Kopiju saljem alternativnoj naslovnici siguran da ce podrzati akciju suzbijanja mrznje u blogosferi. U nadi da cu se uskoro moci vratiti na svoju blog.hr adresu saljem Vam Srdacan pozdrav, Kiko

- 00:14 - Komentari (6) - Isprintaj - #